5* - 5 sa zvezdicom

Autor: Darja Đilas 

Naučni esej - analiza medijskog dnevnika

Smatra se da deca u Srbiji zauzimaju između 30 i 35% celokupnog stanovništva. Ali problem ovih klasifikacija predstavlja nejasna granica između različitih uzrasta, jer se u istim grupama nalaze i deca od tri godine, kao i ona od četranaest. A velike su razlike između tih uzrasta, pre svega u njihovoj percepciji sveta oko nas, kao i u onome što ih interesuje. Decu različitih uzrasta zanimaju različite stvari u medijima, kao što su i različiti načini njihovog prikazivanja u medijima. Zbog toga su deca specifična ciljna grupa, i trebalo bi da je napravljena jasna granica između odojčadi i male dece, osnovaca u nižim razredima i tinejdžera. Isti programski sadržaji ne mogu, a ne bi ni trebalo da se prave za sve ove grupe.

TV B92

TV B92 je počela emitovanje 2000. godine, kao nastavak aktivnosti i projekata kojima se B92 do tada bavio. Nastala je sa idejom da se već dobro poznate vrednosti koje B92 zastupa, prošire i putem ovog medija. TV B92 informiše, zabavlja, obrazuje i inspiriše gledaoce u celoj Srbiji. Televizija B92 je međunarodno poznata po kreativnoj upotrebi novih tehnologija u borbi protiv cenzure i promociji ljudskih prava. A gde su tu prava onih najmlađih?

Televiziju B92 pratila sam sedam nedelja, i to svake nedelje drugi dan.
Datumi su sledeći: 22.10. (četvrtak), 30.10. (petak), 07.11. (subota), 15.11. (nedelja), 16.11. (ponedeljak), 24.11. (utorak) i 02.12. (sreda). Od tih sedam dana, u dva dana dece nije bilo uopšte, čak ni u serijama.
 
To u procentima pokazuje da je u 71 % dana bilo dece, i to na prvi pogled izgleda dosta. Ali deca su se uglavnom pojavljivala u serijama kao slučajni prolaznici, ili u vestima kao žrtve.

U seriji “Dolina sunca”, deca su se pojavljivala samo u nekolicini epizoda, u nekima ih uopšte nije ni bilo, a u seriji “Ljudi sa Menhetna” su se pojavili samo u pozadini. U seriji “Moje drage komšije” je nešto bolja situacija. Dečak osnovac i devojčica tinejdžerka su se pojavljivali u svakoj epizodi, i imali su zapaženije uloge.

U vestima su se deca uglavnom pominjala kao žrtve gripa H1N1, a dosta se pričalo i o produženju raspusta osnovnim školama. Pričalo se da neće biti zatvaranja škola, ali da su sve ekskurzije odložene. U kadrovima su prikazali osnovce sa maskama. U nedelju su se u vestima u 18:30 prikazala deca u sigurnoj kući, u ponedeljak u vestima u 16:00 su pustili prilog o deci iz romskog naselja, a u utorak je bila vest o kaznama za ubistvo trogodišnje devojčice i vest o pogubljenju dva čoveka u Kini zbog otrovnog mleka od koga je umrlo šestoro dece, a 3000 se razbolelo.

To je ukupno bilo samo 8 priloga o deci, dok se za tih sedam dana prikazalo ukupno 97 tv priloga. To iznosi svega 7%.

Od emisija koje sam pratila o deci se govorilo samo u utorak u “Stanju nacije”, a tema je bila uvođenje kazne za fizičko kažnjavanje dece. Nasuprot tome, u reklamama je prikazivano dosta dece, i to uglavnom kada su reklame bile za proizvode namenjene deci, ili kada se prikazivala čitava porodica.

Reklame koje su se konstantno ponavljale su: Pedegree-hrana za pse (devojčica), Čokosmoki (dva dečaka), Stop pandemiji (devojčica savetuje kako da se zaštitimo od gripa), Alpha štednja, Master Card (devojčica sa tatom u prodavnici), Frosch-sredstvo za čišćenje šporeta (devojčica i njena mama za kuhinjskim stolom), Evy baby pelene, Bambino dečija štednja, Zewa wc papir (dete spava na podu a glava mu na wc papiru), Kubeti grickalice (dečak se bori sa robotima), Fineti Eurokrem, Phisiomer- sprej za nos (beba u naručju), Uniqa osiguranje (devojčica u autu drži akvarijum)...

Zastašujuće je što većina ovih proizvoda nije za decu, već se tim reklamama samo manipuliše, a neke od njih služe samo da bi navele decu da uzmu roditelje za ruku i odvuku ih u prodavnicu da im se kupi baš taj proizvod koji se raklamira.

Dnevni list "Danas"

“Danas” je dnevni list koji izlazi u Beogradu. Osnovali su ga sredinom 1997. godine novinari tadašnjeg lista „Naša borba“,  nezadovoljni uređivačkom politikom na kojoj je insistirao tadašnji vlasnik. „Danas“ je takođe poznat i po tome što njegova uređivačka politika pruža snažnu podršku sprskim nevladinim organizacijama, propagira ulazak u EU i prava nacionalnih manjina. A prava deteta?

Dnevni list „Danas“ izlazi svaki dan, i obično ima oko 26 stranica, što je ukupno oko 50 novinskih članaka u jednom broju.
Analizirala sam pet brojeva nasumično kupovanih. U tih 5 brojeva bilo je ukupno oko 230 članaka, a deca su se pomenula u svega 35. To u procentima izgleda ovako:

 
Uglavnom su se pojavljivali u crnoj hronici, kao žrtve u saobraćajnim nesrećama, ili žrtve nasilja. Bilo je nekoliko članaka o nasilju u porodici, gde su deca služila samo da pojačaju emocije prilikom čitanja tih članaka. Bilo je i oko 5 članaka o pogibiji tinejdžera u saobraćajnim nesrećama.

Bilo je nekliko članaka o kulturi. Na primer o dečijim predstavama, a jedan od dužih tekstova bio je o plesnoj operi za mlade pod nazivom “Derišta”. Bio je bogato opremljen fotografijama, ali u njemu je uglavnom govorio samo reditelj te predstave, Bojan Đorđev.

U rubrici Novi Sad našao se jedan lep tekst pod nazivom “Reciklažom do ukrasa za novogodiđnju jelku”, koji je govorio o obuci učenika trećih razreda osnovnih škola za razdvajanje otpada i reciklažu. Na fotografiji su prikazali nekoliko učenika.

Bilo je i nekoliko tekstova o sportskim uspesima juniorskih klubova raznih sportskih disciplina, iz više gradova Srbije. Jedan poveći članak je govorio o našim mladim teniskim nadama, koje će jednoga dana zameniti Novaka, Jelenu i Anu.

Objavljeno je i nekoliko reklama na čijim fotografijama su se prikazala deca (za dečije štednje, Coca Cola medvediće...)

Zaključak:

Deca su veoma loše predstavljena u našim medijima, kako onim pisanim, tako i elektronskim. Uglavnom su prikazani kao žrtve, ili kao neko kome treba pomoći i o kome se treba brinuti. Kulturno-obrazovni program za decu gotovo da i ne postoji na našim televizijama. Puštaju se samo crtani filmovi, od kojih većina obiluje nasiljem. Takođe, nije napravljena klasifikacija između programa za različite uzraste dece, jer ne mogu se praviti iste emisije za one od 9 godina, kao za one od 14.

Deca se u medijima najviše mogu videti u reklamama, gde su ona obično prikazana kao deo porodice, jer je nezamisliva porodica bez dece. Takođe, najgrotesknije je to što se deca pojavljuju u reklamama koje reklamiraju proizvode za odrasle (Mastercard, Frosch– sredstvo za ribanje šporeta...) A u reklamama za dečije proizvode prikazani su na taj način kao da su im ti proizvodi neophodni, kao da sa njima dobijaju super moći... Zbog takve manipulacije, mnogi mališani će naterati svoje roditelje da im kupe baš to, iako možda nisu u mogućnosti.

Trebalo bi da postoji više emisija za decu, pogotovo onih obrazovnog karaktera, koje će ih na zanimljiv način naučiti nešto novo. Takođe, trebalo bi da se proizvode odvojene emisije različitog sadržaja, namenjene mlađim osnovcima, starijim osnovcima, srednjoškolcima, predškolskom uzrastu... Crtaći bi takođe trebalo da se prikazuju posebno, oni koji sa za one najmlađe (3-4 godine), pa za predškolski uzrast... Vreme prikazivanja takođe bi moralo da bude primereno i prilagođeno njihovim godinama, kao i svakodnevnim navikama.

Mediji nisu nazvani sedma sila bez ikakvog razloga. Oni utiču na celu populaciju, kako na onu stariju, tako i na najmlađe. Zato se mora voditi računa o onome što oni mogu da nauče iz medija, kao i o načinu na koji oni vide sami sebe u medijima.

Deca se ne smeju prikazivati kao odrasli, a ni odrasli ne treba da glume decu. Takođe deca ne trpe autoritet, i ne smeju im se nametati neki idoli. Deca voditelji moraju birati na koji način se obraćaju svojim vršnjacima, jer deci teško pada kad su druga deca privilegovanija od njih, i imaju više nego oni.

Naši najmlađi su nežna bića koja zaslužuju poseban tretman u medijima, jer to kako mediji utiču na njih, može da obeleži čitavo njihovo odrastanje, a od toga zavisi kakvi će oni ljudi na kraju postati.