5* - 5 sa zvezdicom

Autor: Vladanka Vidaković

Naučni esej - analiza medijskog dnevnika
 
Tokom analize televizije Foks (u priodu od 11.10.2009. do 21.11.2009.) i dnevnih novina „Blic“ (u peridu od 01.12.2009. do 25.12.2009.) došla sam do zaključka da i kada se mediji bave decom, a to je retko, to uglavnom rade senzacionalistički, uz stereotipno prikazivanje i predrasudu da su deca danas gora nego ranije. Retke su najave priloga o deci u informativnim emisijama ili mesta na prvim stranama listova. Termini emisija su marginalni, a prilozi su veoma kratki. Tokom praćenja elektronskih i štampanih medija u gore navedenom periodu, bio je aktuelan period svinjskog gripa, pa su se deca spominjala najviše u vezi sa tim, kao i u crnoj hronici. Tako da se može zaključiti da se deca  u medijima skoro uopšte i ne spominju, sem ako nije u pitanju neko vršnjačko ili nasilje u porodici. Tek na drugom mestu su teme vezane za decu i obrazovanje i socijalne teme.

U poslednje vreme deca se mnogo eksploatišu i u reklamama, odnosno proizvođači u borbi za što boljom zaradom, odnosno željom da privuku što veći broj korisnika, često ne biraju sredstva. Deca su preeksponirana i prezastupljena na televiziji, koriste se u marketinške svrhe više nego ikada. Ali da li su za to krivi mediji koji traže jeftinu radnu snagu ili roditelji koji su istu tu jeftinu radnu snagu dobrovoljno stvorili? U trci do potrošača često u oglašavanjima marketinški stručnjaci ne prezaju od neistina, poluistina, nemoralnih i neukusnih slogana i ilustracija. Mnoge reklame iritiraju, ali današnjica se očigledno ne može zamisliti bez njih.

Studije su pokazale da postoji direktna veza između izloženosti reklamama i broja mladih koji su probali da puše ili konzumiraju alkohol, naveli su pedijatri. Iako studije ne pokazuju direktnu vezu između reklama i gojaznosti, deca koja više gledaju televiziju podložnija su gojaznosti, jer su, kako se pretpostavlja, izložena uticaju brojnih reklama za brzu hranu, grickalice, sokove, slatikiše. Australija je zabranila sve reklame duvanskih proizvoda,  a Švedska i  Norveška su zabranile televizijske reklame usmerene na decu ispod 12 godina. Istraživanje upozorava  na gledanje reklama. Naime, deca do 10. godine odgledaju 10.000 reklama, koje im usađuju predrasude, podstiču ih na jedenje nezdrave hrane i odvlače od prijatelja i druženja.

Opšte obavezujuće uputstvo doneto na osnovu Zakona o radiodifuziji od strane Republičke radiodifuzne agencije jasno navodi obaveze koje emiteri moraju da ispunjavaju.  "Osim obaveze da posebno najave ili označavaju programe koji mogu ugrožavati decu i omladinu, emiteri ne smeju da emituju materijale koji deluju štetno u vaspitnom, obrazovnom, zdravstvenom ili higijenskom smislu, kao ni sadržaje koji podstiču nasilje" čega se očigledno naši mediji slabo pridržavaju.
Tokom praćenja televizijskog programa, deca su se pojavila 17 puta. Od čega je više od polovine, odnosno devet puta bilo u reklamama, tri u informativnom programu, jednom u rijaliti emisiji i četiri puta u seriji. Dete je uglavnom objekat, osim u reklamama i serijama gde je subjekat. A u emisiji „ Mame u štrajku” deca su prikazana i kao subjekat i kao objekat, jer u delovima kada psiholog priča o deci ona su tu objekat.  U informativnim emisijama, deca se spominjana jednom u crnoj hronici i dva puta u vezi sa pandemijom svinjskog gripa. Što se tiče rijaliti programa to je bilo u već navedenoj emisiji „Mame u štrajku”, u kojoj mame ostavljaju očevima brigu o decu i kući, a one odlaze na odmor. Sa jedne strane to je čisto iskorištavanje dece zarad dobiti. Dečiji psiholog prati dešavanja u dve porodice i odlučuje koji tata se bolje snalazi sa decom. A sa druge strane propagira i pozitivnu stranu roditeljstva i gledaocima pruža mogućnost da čuju korisne stvari o roditeljstvu i vaspitanju dece uopšte.
 
U štampanim medijima deca su zastupljena u mnogo većoj meri nego što je to slučaj sa elektronskim. Tako su deca u dnevnim novinama „Blic” tokom moje analize od pet dana spomenuta 21 put. Kada se ovaj broj uporedi sa televizijskom analizom, uvidja se da je razlika velika s obzirom da je u štampanim medijima broj analiziranih dana manji i da deca ni jednom nisu korištena u reklamne svrhe. To su većinom bile kratke vesti i to uglavnom iz crne hronike. Vesti su i ovde bile u vezi sa pandemijom svinjskim gripom i školskim raspustom. I u ovim vestima deca se javljaju kao objekat.

U crnoj hronici se javljaju kao žrtve nasilja, maltretiranja, pedofilije.

Jedna vest je bila u rubrici zabava i to je bilo o devojčici koja je nastupala u emisiji „ Ja imam talenat”.

U rubrici društvo bile su uglavnom vesti u vezi sa svinjskim gripom.

Kao i Blic dodatak o deci koji izlazi četvrtkom na dve strane, gde su se nalazila tri članka,  kao i odgovori na pitanja roditelja u vezi sa decom i odrastanjem na koje odgovaraju stručnjaci.

Rezultati do kojih sam došla praćenjem navedenih medija je da  i u elektronskim i u štampanim medijima bez razlike, dete predstavljeno kao pasivno i to prvenstveno kao ugroženo biće, žrtva različitih nepovoljnih okolnosti i kao objekat staranja i zaštite od strane odraslih. Čak i kada se dete predstavlja u aktivnoj ulozi to je najčešće u igri i slobodnom vremenu. Izvori informisanja o deci su najčešće novinari, ređe stručnjaci, a najmanje sama deca. Sam pojam deteta u medijima je suviše apstraktan, što znači da se mediji bave "detetom uopšte", tačnije stereotipom deteta umesto stvarnim detetom, određenog uzrasta, pola, socijalnog porekla i sl. U medijima u Srbiji deca su često predmet najnižih zloupotreba, što se pravda težnjom za povećanjem gledanosti ili čitanosti medija.

Nasilje, ubistva, pornografija, rasna, etnička i polna netrpeljivost, zloupotreba droge i alkohola su više nego česte teme na televizijskim programima. Imajući u vidu da je decu lako impresionirati, ona jednostavnim principom učenja po modelu mogu pretpostaviti da je ono što vide na televiziji tipično, sigurno i prihvatljivo.

Kada je reč o pravima deteta, ona se skoro i ne pominju u medijima, što predstavlja paradoks, jer dok se s jedne strane javnosti prezentuje slika deteta kao veoma ugroženog člana društva, s druge strane o njegovim pravima se uopšte ne govori.

Pohvalno je to da dnevni list „Blic“ svakog četvrtka ima dodatak na dve strane o deci, gde se mogu pročitati korisni saveti za roditelje u vezi sa odrastanjem dece, kao i odgovori na pitanja roditelja na koja odgovaraju stručna lica. Takođe pozitivna stvar je da su imali dve medijske inicijative. A to je  tekst o devojčica koja je učestvovala u emisiji „Ja imam talenat”. Kao i tekst o dečaku koji je osvojio nagradu na konkursu za najbolju razglednicu upućenu Deda Mrazu.

Sa druge strane kao jedan od primera televizijskog programa koji ima štetan efekat je emisija na televiziji Foks „Američko rvanje” koja promoviše nasilno ponašanje. Iako u najavi emisije gledaoci dobijaju poruku da ne pokušavaju da izvode prikazane egzibicije, primećeno je da deca školskog uzrasta primenjuju viđene rvačke zahvate, pokazuju istraživanja. Medjutim tokom praćenja njihovog programa u ovoj analizi ta emisija nije prikazivana, tako da je izgleda izbačena iz njihove programske šeme. Mada se sada prikazuje druga emisija, malo „blažeg” sadržaja “Nindža ratnici”.

Gledanje televizije je glavna aktivnost dece i adolescenata i na njih ima veliki uticaj. Deca u proseku, dnevno gledaju televiziju tri do četiri sata.  Dok televizija može zabaviti, informisati i praviti deci društvo, sa druge strane može uticati na njih i na nepoželjan način. Poput većine stvari televizija nije ni sasvim dobra ni sasvim loša. Ova tema se može sagledati sa različitih aspekata. Ali u svakom slučaju, činjenica je da mediji imaju značajno mesto u životu mališana, da imaju moć da utiču na njihovo saznavanje i emocije, da su pojedini mediji izuzetno privlačni i okupiraju pažnju dece.
 
U medijima se deca uglavnom prikazuju samo kao žrtve kriminala, nasilja, zlostavljanja, a u vreme kada bi trebalo da se prikazuje dečji program, uglavnom se prikazuju filmovi sa scenama nasilja. Mediji su, a naročito televizija, postali veliko igralište, urušeno i deformisano, koje ne daje mogućnosti deci da pronađu idole, a da to nisu proročice ili pevačice.