5* - 5 sa zvezdicom

Autor: Jelica Vukašinović

Naučni esej - analiza medijskog dnevnika

Dnevne novine „Kurir“ sam analizirala tokom sedam nedelja: četvrtak 8.10, petak 16.10, subota 24.10, nedelja 1.11, ponedeljak 2.11, utorak 10.11 i sreda 18.11.2009. godine. Tokom pet sedmica pratila sam televiziju „B92“: četvrtak 26.11, petak 4.12, subota 12.12, nedelja 20.12 i ponedeljak 21.12.2009. godine u vremenu od 19 od 23 časa. „Kurir“ smatram senzacionalističkim novinama, sklonim skandalima i  koje su na strani opozicije, usmerene ka starijoj publici , uglavnom iz unutrašnjosti. „B92“ je proevrposki orjentisana televizija kojoj su ciljna grupa obrazovana i mlada populacija. Izabrala sam sa analiziram ova dva medija upravo zbog njihove suprotnosti, jer su oba nacionalno rasprostranjeni i jer se moglo očekivati prisustvo dece.

U „Kuriru“ se u sedam brojeva deca pominju u 44 od 686 tekstova, što pokazije da je njihova prisutnost u ovde veoma mala, samo 6,41 %, ali su prisutna u svim rubrikama. Deca su uvek prikazana u pasivnom obliku, najčešće u negativnom kontekstu, kao žrtve seksualnog zlostavljanja ili fizičkog nasilja ili kao svedoci toga, kao bolesni, kao gladni. Mnogi tekstovi su opremljeni slikama na koje ilustruju bespomoćnost i ugroženost dece.

Na primer, uz tekst koji je izašao na Svetski dani borbe protiv gladi stavljene se dve fotografije, na jednoj prosi dete a na drugoj majka sa bebom na krilu. Pošto tekst govori o političarima koji ne daju podršku gladnima, te slike bi trebalo da prikažu političare kao nemare za svoj narod,  a to što su na slikama deca čitaocu treba samo da nemar pokaže većim.

Međutim, tekst o deci koja žive u selu gde nema struje pa uče uz petrolejske lampe, iako se nalazi u rubrici Reportaža i ima elemenata za taj žanr, napisan je u 11 rečenica. Tekstu je trebalo posvetiti više prostora i vremena ne bi li skrenuo pažnju državnih institucija na decu koja žive u uslovima od pre 150 godina.

Novinari su u nekoliko tekstova, osim slika i atraktivnih naslova, dete samo površno pomenuli da bi priča dobila na težini ili senzaciji iako njegov lik nije neophodan u tekstu, npr. „Suprugu prebijao čekićem... dok je ona sve vreme držala bebu u naručju“.

Senzacionalistička politika „Kurira“ se vidi u tekstu o detetu obolelom od cerebralne paralize, gde novinari su pažnju sa deteta ironično skrenuli na oca koji kao „Legijin rođak traži pomoć od Tadića“. Težište na decu je nepotrebno stavljano samo u vestima iz crne hronike. Takođe, u crnoj hronici ima i tekstova u kojima su žrtve deca, ali bi neki od njih glasili isto i da je u pitanju odrasla osoba, npr. „Usmrtio osmogodišnju A.R. ...“

U tekstu posle smrti patrijarha Pavla deca su prikazana kao oruđe „jer su Romi doveli svoju decu i za 150 dinara ih nude ljudima da uđu sa njima u crkvu i tako zaobiđu kilometersku kolonu“. Na naslovnoj strani dva broja (1.11. i  10.11.) su stavljena deca i to zbog ekspanzije gripa A H1N1.

U svakom broju je bio tekst o deci koja su najpodložnija tom virusu, saveti prevencije i informacije o produžetku raspusta. Svi tekstovi u vezi sa gripom su bili veliki i bogato opremljeni sa antrfileima i slikama na kojima su deca sa zaštitnim maskama.
Nekoliko tekstova pokazuje da se odrasli dece sete samo kada su „bitni datumi“. Na primer, povodom Dečje nedelje predsednik opštine Rume dao je vrtiću u tom gradu igračke i obećao još poklona za Novu godinu i primio decu i roditelje u Gradskoj kući. Tekst je napisan kao promocija predsednika, a samim tim i stranke u kojoj, ali pokazuje da o deci misle samo pred praznike, a cifra stavljena u naslovu („Nove igračke vredne 1,4 miliona dinara“) deluje kao da deca samo koštaju državu. Deca su korišćena i da privuku pažnju na drugu temu, pa je tako Dženifer Lopez slikana sa bebom na reklami za parfem „My Glow“ „jer kad se žena porodi zaljbi se u svoje dete... i zrači nekim posebnim sjajem“. Novorođena ćerka Marka Jarića i Adriane Lime u „Kuriru“ je radi promocije roditelja, a naročito „srpske snajke“.

Vest da su deca u školama Vojvodine dobila sapune je prava reklama za sponzora „Rotari klub“ koji se provlači kroz ceo tekst.

Neki tekstovi koji nisu ni u kakvoj vezi sa decom su opremljeni slikama dece, npr.tekst o šlogu. Uz tekst o peticiji da se oslobodi vlasnik „Kurira“ je majka sa dečakom, tako da bi to trebalo izgledati kao nešto za šta je cela porodica zainteresovana.

Aktivno dete prikazano je samo jednom: osnovci dobrovoljno šiju planene torbe i dele ih umesto plastičnih kesa.

Novinari su imali uglavnim neutralan stav, ali u nekoliko tekstova, iako su se trudili da prikriju negativan stav, osetio se sarkazam. Pohvalno za „Kurir“je sto slike ne krše etički kodeks, pa su, npr. oči obolele dece markirana crnim linijama. Takođe, dobro je što su nekim tekstovima poklonili više pažnje, npr, o nedostatku razvojnih centara za decu obolelu od autizma, ili o ešerihiji u dečjoj hrani. Zanimljivo je da su sve vesti u kojima sa spominju deca bile iz unutrašnjosti Srbije, a nijedna iz Beograda.

Na televiziji „B92“ deca su najviše bila prisutna na reklamama. U bloku od deset  reklama prosečno su bile dve u kojima se pojavljuju deca. Najčešće reklame sa decom su bile za deterdžente ( „Meriks“, „Froš“, „Feri“, „Veniš“) i prehrambene proizvode („Koka-kola“, „ Rauh“, „Milka“, „Tviks“). Deca su bila i u reklamama za „Mts“, „Pampers“, „Durasel“, „Ceva“, „Bronhikum“, „Terapi er“ i „Er vik“. Zastupljena su bila deca svih uzrasta i oba pola. Sva su bila jako lepa i imali aktivne uloge dobre i poslušne dece, što bi trebalo da bude rol model onima koji vide te reklame. Obično su prikazana deca u porodičnoj atmosferi, uz ljude koje vole i uz koje se osećaju prijatno, tako da bi svako poželeo da je na mestu deteta iz reklame. Reklame za porodične proizvode potencirju harmoniju u domu slikom i sloganima, npr. za papirne maramice „Ceva“: „Mi brinemo šta Vas okružuje“, ili za deterdžent „Froš“: „Više vremena za Vašu porodicu“. Proizvode koje češće kupuju žene od muškaraca, one i  reklamiraju u ulogama majki ili baki i imiju rešenje za sve dečje probleme, pa su deca na kraju svake reklame srećna i zadovoljna. Muškaraca sa decom nije bilo, sem kad su u ulozi Deda Mraza („Koka-kola“ i „Mts“), opet u svrhu dečje radosti. Neke reklame su urađene da budu zanimljive deci jer su ona konzumenti tih  proizvoda. Na primer, na animiranoj reklami za sirup „Bronhikum“ dečak sa zadovoljstvom pije lek, a reklama je urađena u poput crtanog filma da privuče pažnju dece i da se ona ugledaju na tog dečaka. Na televiziji „B92“ ide reklama za „Tviks“ gde Marko celog života ponavlja samo reč karamela. Zbog te reklame roditelji dece obolele od autizma najavili su tužbu protiv agencije koja je pravila reklamu i traženje zabrane emitovanja, jer smatraju da ta reklama ismeva obolelu decu kod koje se manifestuje stalno ponavljanje istih reči.

„B92“ je jedna od retkih televizija na kojima se emituje propagandni program za prikupljanje pomoći gladnoj ili napuštenoj deci i za Sigurnu kuću. Tokom decembra je išla reklama za „Unicefove“ čestitke pod sloganom: „ I u Srbiji ima dece kojima je potrebna naša pomoć. Pošalji čestitku punu života.“ Tu su deca sa svih kontinenata različite boje kože bila prikazana zajedno, što propagira jednakost svih u svetu.Takođe, i u reklami za „Cevu“ je rečeno da 15 dinara od svakog prodatog pakovanja ide u Sigurnu kuću.

U najavi za emisiju „Oplaneti se“ devojčica je pričala o reciklaži sa ciljem da se od  „malih nogu“ čuva životna sredina i da deca treba da budu edukovana.

U serijskom programu ove televizije deca su se minimalno prikazivala i to u dekorativnoj ulozi sa ponekom rečju.

Deci na „B92“ namenjen je samo „Sunđer Bob“ ali i on je iz strane produkcije. Zbog zapleta radnje i fora samo starijoj deci je zanimljiv i mogu ga lepo shvatiti.

U emisiji „Potraga“ u dva slučaja se pominju deca. Jedan je najava sledeće epizode o deci bez starateljstva iz BiH deportovanoj u Italiju i tamo usvojenoj. U drugom slučaju se radi o desetogodišnjem dečaku kojeg su Romi oteli, ali koji je vraćen majci. Ispoštovan je etički kodeks o prikazivanju dece u medijima. U terminima kada sam ja pratila sve emisije, osim „Sunđer Bob“, bile su obeležene da nisu za decu ispod 12 ili 14 godina.

Zaključak

U skladu sa očekivanjima, analiza je potvrdila da su deca u ovim suprotnim medijima prikazana na potpuno drugačije načine i u različitim sferama života. Na „B92“ prikazana uvek kao srećna i u harmoničnoj porodici, a u „Kuriru“ najčešće kao ugroženi ili žrtve. Deca su u novinama u pasivna, a na televiziji su u aktivnoj funkciji. U oba medija ima malo prostora u kojima se pominju deca, dok njima nije ništa namenjeno, što je loše jer su oba nacionalna i porodična.