5* - 5 sa zvezdicom

Autor: Eleonora Horvat

Naučni esej - analiza medijskog dnevnika

Tokom analiziranja prisustva dece u medijima došla sam do zaključka da ne možemo o svim medijima govoriti uopšteno, već da svaki medij ima svoj stav prema deci i da ga posebno treba tretira. U analiziranju dnevnih novina „Magyar Szó” naišla sam na dobar primer medija koji se bavi decom, dok praćenje televizije „Fox” se pokazao kao veoma loš primer televizije koja decu potpuno ignoriše.

Novine „Magyar Szó” jednom nedeljno imaju rubriku za decu u kojoj objavljuju dečije likovne radove, pesme i sastave koje su napisali deca osnovnoškolskog uzrasta. Pored njihovih radova u toj rubrici deca mogu pročitati i nekoliko vesti koje se tiču njih i njihovih drugara, počevši od takmičenja, nagrada do osnovnih informacija koje su im potrebne, što me je veoma iznenadilo, jer se primeti trud koji je uložen da bi se deci dala neka informacija. Ove novine deci posvećuju pažnju u svim segmentima novina, tako sam tekstove o deci našla i u rubrikama sport, kultura, politika, zdravlje i tako dalje.

Zanimljivo je da u njihovoj rubrici „Zdravlje” svakog dana objavljuju najrazličitije lekarske savete i tekstove i skoro u svakom tekstu postoji i pitanje šta učiniti ako dete dobije bolest o kojoj se govori ili ima simptome, iz čega možemo zaključiti da vode računa o zdravlju deteta.

U rubrici „Sport” često se nalazila reportaža ili o uspesima dečijih klubova ili deteta kao sportiste, takođe i posebne najave juniorskih mečeva, takmičenja. Ove tekstove je često pratila i fotografija dece o kojima se govori, i tekstovi su bili prilično obilni, tako da i u ovom segmentu samo pohvale možemo dati novinama „Magyar Szó”.

Deca su se pojavljivala i u komentarima, i u najavama događaja, pa čak i u jednoj anketi tokom mog praćenja tih novina. Pitanje koje su postavili građanima je bilo: „Da li dovoljno pažnje posvećujete deci?” koje govori da oni brinu o deci i da su i sami svesni da ljudi decu tretiraju samo kao sporedne glumce.

U ovim novinama deca dobijaju svoje mesto i na novinskim slikama, koja se često nađe pored tekstova, ova deca na slikama nisu samo deca iz naših krajeva, već i kad se izveštava iz sveta često dečija slika ukrasi tekst koji se tiče njih.
Pohvalno je što u svakom broju imaju obaveštenja o dečijim pozorištima, školskim predstavama, dečijim orkestrima i imali su obilnu reportažu o UNICEF-ovom dečijem radiju.

Čitanjem novina „Magyar Szó” možemo zaključiti da oni posvećuju dovoljno pažnje deci, kao čitaocima, a takođe i odraslima daju dovoljno informacija o deci svih uzrasta, njihovim aktivnostima i društvenim životom. Kada bi sve novine sledile primer ovih, i u svakom broju objavile oko deset tekstova u kojima su prisutna deca, ne samo kao objekti, već i kao subjekti, sigurno bi se popravila medijska scena što se tiče prisusnosti dece u medijima.

Posle sedam nedelja praćenja dnevnih novina „Magyar Szó”, počela sam da pratim televiziju „Fox”, koja me je već prilikom prvog gledanja razočarala. Na ovoj televiziji su deca potpuno ignorisana. Nema sadržaja za njih, isto kao što nema sadržaja o njima. Deca se pojavljuju u serijama, filmovima i naravno, reklamama. Skoro u svakoj drugoj reklami na ovoj televiziji možemo primetiti dete, ako ne u prvom planu, onda negde u pozadini. Oni se koriste kao sredstvo za prodaju određenog materijala, slatki i nevini sa osmehom na licu svaki proizvod mogu reklamirati.

Na ovoj televiziji deca se pojavljuju i u emisiji „Mame u štrajku”, koja svakako nije objektivan primer prisutnosti dece u medijima, jer bi možda bilo i bolje da nema dece uopšte na televiziji, nego da ih ima u ovakvim emisijama. Ukoliko pogledamo programsku šemu televizije „Fox” možemo videti da bi bilo prostora za neku emisiju za decu, i da ima i drugih emisija u kojima bi deca mogli doći do izražaja. Međutim to bi tražilo puno truda, pa je verovatno lakše da decu prikazuju samo kada se desi neki skandal ili kada mogu dobiti neku korist od toga, a inače ih ostave sa strane kao neke stvari, da bi ih u povoljnom trenutku ubacili u neki projekat.

Televizija „Fox” može poslužiti samo kao primer loše prakse u vezi sa decom u medijima i ne bi trebalo dozvoliti da neko tako diskriminiše jednu grupu svojih gledalaca.

Celokupan utisak praćenja ova dva medija je podeljen, i nikako ne mogu uporediti rezultate dobijene praćenjem novina i televizije. Ove dve medijske kuće su jako različite po pitanju prikazivanja dece, dok novine „Magyar Szó” posvećuju pažnju i brinu o deci, televiziji „Fox”  je lakše da se pravi da i ne zna da oni postoje, nego da se bavi njihovim životima, problemima i potrebama.