5* - 5 sa zvezdicom

Autor: Jefimija Kolašinac

Naučni esej - analiza medijskog dnevnika     

Prema podacima Minastarstva prosvete u Srbiji ima 915 hiljada učenika. Ipak, medijski prostor koji  se učenicima (deci) posvećuje je veoma mali, gotovo nikakav. Naime, na osnovu praćenja dva medija TV,, Košava" i dnevnih novina ,,Blic" uvidela sam da se o deci veoma malo govori, a što je još i poražavajuće bilo je slučajeva da i kada se govorilo o najmlađim građanima naše zemlje u pojedinim prilozima; odnosno člancima oni se čak ni likom ne pojavljuju, a izjave umesto njih daju roditelji.

Analizirajući 14 primeraka Blica (po 7 tokom novembra i decembra), došla sam do podatka da se u svakom primerku ovih novina može naći oko 2.5 teksta u kojima je bilo reči o deci tj. ukupno su objavljena 34 teksta u ovim primercima (najviše je bilo 7 tekstova o deci u istom broju, a najmanje po 1 u nekoliko brojeva). U većini ovih tekstova bilo da su deca subjekti ili objekti vesti, od njih izjave nisu uzimane. Tako je na primer u tekstu ,,Maskenbal na klizaljkama" uzeta izjava od organizatora i majke jednog deteta, a mališani kojima je sve ovo bilo posvećeno u novinama su se pojavili samo na fotografiji u maskama. Da ovo nije usamljen slučaj pokazuje tekst ,,Karneval, maskenbal i filmovi za mališane", gde su razlike to što su izjave uzete od drugih ljudi, a maskirana deca nisu bila na klizaljkama.

Sličana situacije ,kada je reč o pojavljivanju dece, je i na Košavi, naročito u  centralnoj informativnoj emisiji, Telemaster (emituje se od 18:55h do 19: 15 h). U nekoliko navrata bilo je reči o mogućem prevremenom raspustu osnovaca zbog epidemeje gripa, a u jednom od tih priloga koji je trajao oko dva minuta jedini dečji lik koji se mogao videti bio je na posteru u hodniku  beogradske bolnice. Što se tiče   ostala dva-tri priloga koja su se bavila ovom tematikom deca se uopšte nisu prikazala. Umesto njih prikazivani su penzioneri koji su čekali u redovima na doktorski pregled ili pak natpisi sa nazivima škola. Ovde bi se pre reklo da je reč o novinarskom nemaru ili lenjosti nego li o zaštiti dece i prikazvanja njihovog lika u medijima. U zakonu nigde ne piše da se prema deci treba ponašati kao da fizički ne postoje i potom ih zameniti likom odraslih građana...

Na internet sajtu ove stanice omogućen je pristup svim vestima koje su prikazivane u Telemasteru dostupne u pisanoj formi propraćene fotografijom. Tu su vesti poređane po datumu od dana posete sajta do onih objavljenih pre godinu i više dana, tako da sam pregledala vesti od 31. decembra do 31. avgusta 2009. godine što mi je pomoglo prilikom ovog malog istraživanja. Od ukupno 279 objavljenih vesti u ovom periodu svega 12 ih je bilo  o deci, a pri tome valja istaći da za vreme
Dečje nedelje nije objavljen ni jedan jedini prilog, čak nije bilo ni pomena da je praznik dece celog sveta u toku... Poređenja radi o Danu porodice i Danu Roma objavljeni su opširni tekstovi propraćeni fotografijama dece. U samim tekstovima deca su bila pominjana, ali fotografije sa njima objavljene su da bi se izazvala empatija publike i pojačao efekat vesti. Drugim rečima dečji lik poslužio je kao  ,,ukras" medijskih vesti.  

Doživljaja dece i predstave o njima na ovom mediju ( Košavi) je veoma problematičan i diskutabilan jer, dok zakon nije jasno kategorisao decu po starosnim dobima, te je dete od 6 godina i tinejdžer od 14-16 godina (maloletnik) otprilike isto, na ovoj TV stanici "decom" su smatrani mladi ljudi između 23 i 24 godine. To je bio slučaj u emisiji ,,Luda kuća" (koja podseća na američkog Džeri Springera) čija je tema bila ,,Deca bogatih roditelja", nakon čega većina gledalaca očekuje da vidi tinejdžere, a prikažu im se mladi ljudi, mahom studenti koji jedino što rade jeste trošenje novca roditelja po žurkama i kafićima. Činjenica je da smo od osamnaeste godine deca samo za roditelje, te da je ovaj naslov donekle opravdan, ali daleko adekvatniji naslov-tema bi bio ,,Mladi i bogati", tako bi svi bili ispoštovani, a publika se ne bi dovodila u zabludu. Tako da kada je reč o  kategorizaciji deteta, odgovor koji se indirektno nameće na ovoj televiziji je da pol i godine nisu parametri razlikovanja.

Slična situacija je i u ,,Blicu" čiji su tekstovi, kada je o ovoj problematici reč u kontradikciji. Svakog četvrtka u ovim novinama na stranicama 22 i 23 nalazi se rubrika ,,deca"  koja je posvećena savetovanju roditelja. Ovde se mogu naći saveti o svim uzrastima deteta od prednantalnog perioda, bebama, ranog detinjstva, osnovcima,... pa sve do punoletstva uz savete stručnjaka kako roditelji da se ponašaju prema njima u tim fazama razvoja. Tako da se neretko može naći petnaestogodišnjak koji je u rubrici ,,deca"  okarakterisan kao tinejdžer, dok se pod naslovom  crne hronike  ,,Pretučen mladić" skriva osoba iste starosne dobi.

Jedini članak u kome je ,,dete" prikazano po hrabrosti i intelektu ravno odraslom čoveku jeste onaj članak koji je govorio o dodeli nagrada za heroja godine čiju je titlu ponela petnaestogodičnja Iva, koja je iz požara spasla brata i sestru (naslov  ,,Petnaestogodišnja devojčica heroj godine", koji se ujedno nadovezuje na gore pomenutu problematiku).

Prikaz dece kao osoba i mislićih bića na Košavi mogao se videti samo u seriji ,,Zabranjena ljubav", koja se nije preporučivala za uzrast ispod 16 godina. U ovoj telenoveli prikazan je otpor i borba za prava oličen u liku Samire, tinejdžerke muslimanske veroispovesti čija porodica živi u Brazilu. Ona odbija da nosi veo i pri tome ocu navodi niz razloga koji su u seriji prikazani kroz tragikomične scene.    

Na žalost, ovo su jedini primeri u ovim medijima gde su deca prikazana kao bića koja imaju ličnost, te mogu i da razumeju (a i tada su preuzela ulogu odraslih). Tako da  slika koja se šalje iz ovih medija ( a moglo bi se reći i ostalih u našoj zemlji) jeste da su deca marginalni članovi društva koji će biti pomenuti samo ako su im roditelji poznati, ako su žrtve ili očevici nasilja, odnosno nemi svedoci teške porodične situacije... Ovo potvrđuju naslovi: ,,Istvudova kćerka na balu u Parizu" , ,,Presude optuženima za smrt male Katarine", ,,Cele porodice gladuju"- izjava Sanje M. : ,,Strahujem da će mi deca umreti od gladi"... 

Dakle, dete kao individua teško može doći do  medijske pažnje, jer čak i kada postigne neki uspeh (u sportu, muzici, takmičenju iz srpskog) više će se pisati-govoriti o njihovim roditeljima-trenerima nego o njima. Ako su pak vinovnici, odnosno žrtve vršnjačkog nasilja, opet će se ređati mišljenja odraslih ljudi (ministara, direktora, pedagoga, psihologa...) a mišljenje ,,dece"-maloletnika (ovde se misli na uzrast između 12 i 16 godine) neće se pojaviti ni u okviru ankete. Što se tiče uzrasta,  uglavnom se radi o ,,većoj" deci, dok se ,,mala" deca (od 2 do 5-6 godina) i ne pominju (sem ako nisu žrtve nasilja). ,,Maloj" deci ponuđeni su samo crtaći koji, opet, uglavnom obiluju nasiljem.  Sledi zaključak da  je ,,deci" svih starosnih dobi ostavljeno prostora da se pojave na slici, ili pak mahnu u kadar, a i to valjda treba da im bude dovoljno, jer ,,šta deca znaju ?"...

U vremenu koje šalje poruku ,,ako se ne pojaviš u medijima, kao i da ne postojiš", a izbačena iz sadržaja tih istih medija (jer se u emisijama niz tobogane spuštaju i igraju odrasli), deca se okreću novom mediju - internetu. Na tom ,,prostoru" dostupnom svima, deca pokazuju kako i šta su ,,naučila" gledajući nas, dokazuju da znaju mnogo više nego što mislimo.