5* - 5 sa zvezdicom

U bajci jedne desetogodišnje devojčice, za razliku od većine njenih vršnjakinja, vladaju drugačiji kralj i kraljica. Kikinđanka Marijana Bilić je pravi majstor u šahu, a magični svet crno-belih figura je njen svet zabave i igre. Tu drevnu igru igra sa lakoćom i isto tako lako pobeđuje svoje vršnjake kao i one mnogo starije. Ova devojčica nedavno se vratila puna utisaka sa Evropskog prvenstva u Gruziji, gde je osvojila bronzanu medalju.

Proteklih pet godine otkako ju je majka naučila da igra šah, bile su dovoljne da postane kadetski prvak Srbije i osvoji petnaestak pehara i duplo više medalja. Marijana je nadarena šahistkinja koja ima veliku volju za igrom i usavršavanjem. Kako sama kaže, dok za nju ne čuje ceo svet, ona neće prestati da igra šah.

Kako si se provela na takmičenju u Gruziji?

- Bila sam u Gruziji 14 dana. Bilo je jako lepo. Upoznala sam mnogo dece koja sjajno igraju šah. Ovaj put sam osvojila samo bronzanu medalju, pa sam bila malo besna.

Kada se kod tebe rodila želja za šahom i odakle?

- Ja sam naučila da igram šah još sa pet godina. Mama mi je bila učiteljica tada, a danas mi ne može ništa. Šah je povezan i sa matematikom, zato je zanimljiv, to je igra u kojoj treba da se razmišlja pre svakog poteza.

Koja kategorija ti je najzanimljivija?

- Najviše volim kategoriju problemski šah, u njoj sam i pobedila na turniru u Vrnjačkoj Banji. Ali volim i brzotezne partije, tu bedim i mnogo starije od sebe. 

Šta je za tebe šah?

- Moj trener kaže da je šah nešto između sporta, nauke i umetnosti. Omiljeno otvaranje mi je “škotska partija”. Draga mi je kraljica, ali od svih figura, najviše volim skakača. Kad se takmičim, partije obično traju između tri i četiri sata. Sa mamom i tatom je lakše. Matiram ih za tri minuta. Jedino me za sada pobeđuje tri godine stariji brat Milanko. Ali neće ni to još dugo trajati­.