5* - 5 sa zvezdicom

Zvanična načela UNICEF-a

Etičke smernice za izveštavanje o deci sačinio je Tim za medije UNICEF-a. Izveštavanje o deci i mladima predstavlja posebne izazove. U nekim slučajevima, izveštavanje o deci dovodi njih i drugu decu u opasnost od odmazde ili obeležavanja.
UNICEF je postavio ova načela s namerom da pomogne novinarima u izveštavanju o pitanjima koja se tiču dece. Načela su ponuđena kao smernice za koje UNICEF veruje da će koristiti medijima da izveštavaju o deci shodno njihovom uzrastu, i sa sluhom. Smernice treba da podupru najbolje namere moralnih izveštača, da služe javnom interesu ne ugrožavajući dečja prava.

I Opšte smernice
1. Dostojanstvo i prava svakog deteta moraju da se poštuju u svim okolnostima.
2. Kada se intervjuišu deca ili kada se o njima izveštava, posebna pažnja mora da se posveti pravu svakog deteta na privatnost i poverljivost, na sopstveno mišljenje, na učestvovanje u odlukama koje ga se tiču i na zaštitu od stvarne i moguće patnje i odmazde.
3. Zaštita najboljeg interesa svakog deteta prethodi svim drugim obzirima, uključujući i borbu za pitanja koja se tiču dece i unapređivanje dečjih prava.
4. Kada se određuje šta je najbolji interes deteta, mora se dati odgovarajuća težina pravu deteta da se njegovo mišljenje uzme u obzir, u skladu s uzrastom i zrelošću.
5. O političkim, društvenim i kulturnim posledicama svakog izveštaja treba konsultovati osobe koje najbolje poznaju prilike u kojima dete živi, a koje su najsposobnije da ih procene.
6. Ne objavljujte priču ili sliku koja bi mogla da dovede dete, njegovu braću i sestre ili vršnjake u opasnost, čak i kad se njihova imena i lik uopšte ne koriste, ili su promenjeni, odnosno zamućeni.

II Smernice za intervjuisanje dece
1. Ne nanosite štetu nijednom detetu, izbegavajte pitanja, stavove ili komentare koji u sebi sadrže osudu, ne uvažavaju kulturne vrednosti deteta, izlažu ga opasnosti ili poniženju, ili oživljavaju njegov bol i tugu izazvane nekim traumatičnim događajem.  2. Ne odvajajte decu na osnovu pola, rase, uzrasta, veroispovesti, statusa, obrazovanja ili fizičkih sposobnosti kada odlučujete koje da intervjuišete.
3. Nema nameštanja. Ne tražite od dece da ispričaju priču ili učine nešto što nije deo njihove lične priče.
4. Jasno dajte do znanja detetu ili njegovom staratelju da razgovaraju s novinarom. Objasnite šta je cilj intervjua i kako će biti upotrebljen.
5. Potrudite se da dobijete dopuštenje od deteta ili njegovog staratelja za svaki intervju, video snimak i, kad je to moguće, za dokumentarne fotografije. Kad je to moguće i prikladno, nabavite pisano dopuštenje. Ono se mora dobiti u okolnostima koje garantuju da dete i staratelj ni na koji način nisu prinuđeni i da razumeju da su deo priče koja može da bude objavljena u njihovoj zemlji, i u svetu. To se obično postiže samo ako se dopuštenje dobije na maternjem jeziku deteta i ako se odluka donese u dogovoru sa odraslom osobom kojoj dete veruje.
6. Obratite pažnju na to gde i kako intervjuišete dete. Ograničite broj onih koji postavljaju pitanja, kao i fotografa. Pokušajte da se uverite da je detetu ugodno i da je u stanju da ispriča svoju priču bez ičijeg pritiska, pa i bez pritiska onoga koji postavlja pitanja. Kad je reč o filmskim, video i radio intervjuima, vodite računa o tome šta izbor vizuelne ili zvučne pozadine može dodatno da govori o detetu i njegovom životu i priči. Morate biti sigurni da mu ne preti opasnost ili neprijatnost zato što su prikazane njegova kuća, zajednica ili okruženje.

III Smernice za izveštavanje o deci
1. Nemojte dodatno obeležavati nijedno dete. Izbegavajte svrstavanje ili opise zbog kojih ono može biti izloženo kazni – uključujući i dodatnu fizičku ili psihičku patnju, ili trajnoj zloupotrebi, podvajanju ili odbacivanju od strane lokalne zajednice u kojoj živi.
2. Detetovu priču i sliku uvek stavljajte u tačan kontekst.
3. Uvek promenite ime i zamutite lik deteta za koje znate da je:
a)    žrtva seksualnog zlostavljanja ili iskorišćavanja;
b)    počinilac fizičke ili seksualne zloupotrebe;
c)    HIV pozitivno, obolelo od AIDS-a, ili je umrlo od side, osim ako dete, roditelj ili staratelj potpuno svesno daju saglasnost;
d)    optuženo ili osuđeno za zločin.
4. U okolnostima u kojima postoji stvarna ili moguća opasnost od duševnog bola ili odmazde, promenite ime i zamutite lik svakog deteta za koje je utvrđeno da je:
a)    dete borac, sadašnji ili bivši;
b)    tražilac azila, izbeglica ili interno raseljeno lice.
5. U nekim slučajevima korišćenje detetovog identiteta - imena i/ili prepoznatljive slike - najbolje služi interesu deteta. Međutim, i kada se koristi njegov stvarni identitet, detetu treba obezbediti zaštitu od patnje i podržati ga u slučaju bilo kakvog obeležavanja ili odmazde. Primeri takvih posebnih slučajeva jesu:
a)    kada dete stupi u kontakt sa izveštačem u želji da ostvari svoje pravo na slobodu izražavanja i pravo da se čuje njegovo mišljenje;
b)    kada je dete deo neke tekuće kampanje ili društvenog pokreta i želi da bude identifikovano kao takvo;
c)    kada je dete obuhvaćeno psihosocijalnim programom i kada je javno predstavljanje imenom i likom deo njegovog zdravog razvoja.
6. Proverite tačnost onoga što dete ima da kaže, bilo u razgovoru sa drugom decom ili nekom odraslom osobom, a najbolje, i s jednima, i s drugima.
7. Kada niste sigurni da li je dete u opasnosti, izveštavajte o opštim prilikama u kojima deca žive umesto o pojedinačnom detetu, bez obzira na to koliko je priča privlačna sa novinarskog stanovišta.